“Ako budem nestao, potražite me na Kubi ili u Andaluziji”, navodno je u najužem krugu prijatelja govorio F.G. Lorka. I ko god je imao sreće da se jednog jutra probudi u Malagi (ili Toremolinosu), lako će se složiti sa velikim pesnikom, premda, iskren da budem, glavni razlog za bekstvo ovde verovatno ne bi bilo pivo…
Kakogod, ništa vam na Sunčanoj obali neće zafaliti. Masovne seobe (ponajviše) Britanaca, Holanđana, Nemaca i Norvežana, doprinele su širenju vidika, menjanju lokalnih navika i dovele do toga da najpopularnije i najkvalitetnije internacionalne pivske brendove možete pronaći relativno lako. I to ako vam se ne piju spektakularna vina, vermut, ili ako na prijatnih +52 ne patite od Mythos, odnosno Mahou sindroma, u nekom čiringitu, dok mirišu sardele na žaru, pevaju talasi i papagaji, a palme njišu grane.
Što se lokalne produkcije tiče, od 2008. godine, kada je u celoj Španiji bilo svega 28 nezavisnih pivara, stvari su dramatično uznapredovale. U Malagi, mimo lokalnog giganta Viktorije (’Malagueña y Exquisita’), postoje bar četiri zanatska proizvođača, vredna pažnje i pomena. 3Monos (3 Majmuna), Bonvivan(t) i Attik nemaju tap roomove u centru, ali ih možete upoznati u referentnim gradskim pojilima.
Krenimo redom…
El Rincon de Cervecero (Pivarsko ćoše) je najstariji (2014.) specijalizovani lokal koji u Malagi prodaje lokalna zanatska piva, ali i selekciju kvalitetnih proizvoda iz uvoza (u rasponu od Thornbridgea do Puhastea i belgijskih trapist piva). Na osam točilica rotiraju se uglavnom lokalni specijaliteti, uključujući i gazdin, vrrrrrlo zanimljiv Pale Ale (po imenu „La Reina del Soho“). Na istom mestu, moguće je nabaviti i suvenire i pivo „za poneti“.
Na severnoj ivici starog grada je La Madriguera – maleni, lepo skockani gastrobar za craft geekove. Ukoliko vam se ponuda na točilici (8) ili mesina koju nude ne dopada, u neposrednoj blizini su tapas Bar Jamones i restoran Gloria Hoyos, koji u ponudi ima gigantske teleće burgere i impresivan izbor nefiltriranih piva iz Andaluzije i Galicije. Ovaj mali kružok craft lokala, u nekadašnjem zanatskom kvartu (raskopana Calle Carreteria), može vam zgodno poslužiti kao odskočna daska za početak „pab crawl“ ture.
Recimo 5 minuta hoda dalje je Central Beers, koji ima moderniji izgled (drvo + staklo), ljubaznu poslugu koja klepeće i nešto osim španskog, 15 točilica sa eklektičnim izborom (dosta Belgijanaca), i fino popunjene frižidere. Lokal smo posetili u smiraj sijeste, Bonvivan im je bio svež.
Na trgu de la Merced, u blizini Pikasove rodne kuće i spomenika, u lokalu Malaespina služe Attik u sva tri agregatna stanja. Tu sam probao West Coast IPA Tukan, sigurno najbolju pintu sezone. Ovaj divni, osunčani skver, u podnožju Alcazabe, bio nam je početak i kraj svakog poslepodnevnog uživanja. 10/10 na ugođaj i atmosferu, koju ne kvare ni navalentni ulični svirači i arapski brejkdenseri.
U centru centra, odnono šetačkoj zoni su na svakih 200nak metara posejani klasični engleski i irski pabovi: Morrissey’s, Shakespeare, The Old Town, Garrison Tavern, Waldo… koji nisu turističke zamke u onoj meri u kojoj bi to čovek na ovakvom mestu očekivao. Bez izuzetka imaju i respektabilnu lokalnu kartu pića, sa nešto jačim cenama. U Waldu sam na velikom ekranu gledao Euroligu, a kod Stephena Patricka sam pio Bonvivan, što se iz priložene fotografije i vidi.
Priču iz Malage završavamo u pogonu/lokalu „La Fabrica“, koji se nalazi u kvartu Soho, nedaleko od luke, i Pivarskog ćoška, od koga smo krenuli u obilazak. Gigant Cruzcampo iz Sevilje (u vlasništvu Heinekena) namunjio je objekat u kome se kuva, fermentira i služi sveže (pola craft – pola industrija) „pivo u ograničenim količinama“.
Na Fabričkoj tabli je istaknuto pet standardnih stilova i dva rotirajuća sezonca/specijalca, uz prilično razuđen jelovnik. Čudna kombinacija, otprilike kao kada bi Lav uzeo Dogmu i počeo da vari Svetionik od kukuruza, i služi ga uz kobasice, volovske repove i rusku salatu…
Kao što vidite, žedni svakako ostati nećete, a mene, ako nestanem, možete naći na trgu Merced.
@DusanMih
Pivosofija 