BRAĆA BOMONTI I TAKO DALJE
„To nije mjesto za nas“, rekli bi instinktivno Tusta i Andy Kanonik… Ali grad sa 15 miliona stanovnika, koji poseti 14.7 miliona stranih turista godišnje (2019), grad koji se proteže na dva kontinenta, grad napunjen sa toliko egzotičnih aroma, ukusa i mirisa, naprosto više ne sme da dozvoli sebi da u ponudi nema, da izvinete, kršteno, da izvinete, pivo…
Pođoh na put sa prilično minimalističkim očekivanjima i svega četiri tezice u bedekeru. U državi u kojoj jedna multinacionalka drži 80% tržišta piva i isti procenat stanovništa tvrdi da ne unosi u sebe ni kap alkohola, u jednom danu sam, uz 20-tak prepešačenih kilometara, štiklirao 3 od 4 pikirane znamenitosti.
Krenuo sam iz Bešiktaša, gde se, na nekih 5 minuta hoda od palate Dolmabahče i 10 minuta od fudbalskog stadiona, nalazi Craft Beer Lab.
Po imenu je sasvim očigledno o čemu se radi. Simpatična new age burgerdžinica tj. gastropub, enterijera uređenog u industrial stilu, razvučen na dva nivoa. Ako vas iritira stambolska ludnica i sedenje na trotoaru, ima i taj niži sprat, iza zupčanika, cevi i nabacanih kutija, ima bašta, fino ušuškana između zelenila i tuđih unutrašnjih dvorišta.
Ponuda lokala je vrlo eklektična – od retkih asova domaće zanatske scene (npr. Okto, helles od pivare 3 Kafadar iz Bahčešehira) do BrewDoga i Brakspeara, tj. „originalnog ukusa Oksfordšira“ (!).
Verovali ili ne, ova laboratorija nije priključena na WiFi… a entuzijastičnim konobarima bi neko dobronameran mogao da skrene pažnju na to da se ale ne služi leden. Da sam stranac u Stambolu, kapiram da bih ovde provodio baš puno vremena.
Idemo dalje… 20tak minuta uzbrdo nalazi se The Populist, jedna od tri najčuvenije (i najozbiljnije) kraft marke u Turskoj.
Sama lokacija pivare zaslužuje sopstveni odeljak u ovom tekstu. Priča počinje 1893. godine kada su švajcarska braća Bomonti od Sultana dobili hatišerif i u saradnji sa jednim nemačkim braumajsterom, čije cenjeno ime nisam uspeo da pronađem, otpočeli masovnu proizvodnju tečnosti koja manje liči na bozu, a više na ono što se na Kontinentu nazivalo bira. Uoči Balkanskih ratova pogon Bomonti je izbacivao skoro 2/3 ukupne proizvodnje piva na teritoriji Otomanskog carstva. Pivara je na ovoj lokaciji funkcionisala do 1991. kada je zapuštena i napuštena, a proizvodnja „brenda“, koji u svom portfoliju drži Anadolu Efes, je premeštena na drugo mesto. U sklopu programa urbane džentrifikacije, krajem 2010tih je napravljena Bomontiada, a u nekadašnju sladaru je useljen The Populist, odnosno pivara Torch.
Ceo kvart Bomontiada puca od aktivnosti i vrlo je trendi. U blizini je univerzitet, na dnevnom nivou se ovde dešavaju izložbe, koncerti, umetnički performansi… Sam Populist je skocan kao i bilo koji tap room na zapadu. Čak su i parole po zidovima, šanku i staklu, na granici između Kreutzberga i klišea.
Uprkos ogromnoj gužvi, The Populist zaslužuje najviše ocene i za hranu (roštilj, roštilj, roštilj) i za piće. Za par dana sam promašio populistički Oktoberfest, ali me je na točilicama dočekalo čak 12 Torchovih piva, uz dva specijala. Lira je poslednjih meseci čabrirala, pa su cene podnošljive (oko 3 EUR / 0.4l), za zemlju sa suludim nametima na alkohol i ako vam merilo nije prevreli, kukuruzni Efes iz samoposluge…
Poslednjeg dana boravka u Istanbulu sam sasvim slučajno saznao da je The Populist proširio franšizu i namestio restoran i u tržnom centru Galataport, na samom keju. Ako volite da uživate u vrlo pitkom pale aleu na 10 koraka od Bosfora – izvolite, uz fusnotu da gosti ovog lokala mogu da očekuju popriličnu buku, meni (QR kod) koji se isključivo očitava mobilnim telefonom i obavezni „service charge“ (sitna slova, veresija nikome).
Treća, večernja stanica prvog dana pivskog obilaska Istanbula bila je Ziba. Ovaj mali hipsterski bar, par neočiglednih sokaka niže od Istiklala, je dobar izbor ukoliko želite da radite na razbijanju predrasuda o modernoj Turskoj i da probate više različitih domaćih piva na jednom mestu. Sve liberalno i progresivno grada Stambola je na oglasnoj tabli, stolovi razbacani po kaldrmi, i u otvorenom, dvostrano orijentisano prozoru/izlogu, plus mačke koje paradiraju po šanku i koje će, bez pitanja, da se posluže vašim pićem.
Iako je fokus na kratkim pićima i koktelima, u Zibi sam upoznao flaširanu verziju Oktoa, Gara Guzu (Crna Ovca) i Pabla (bela vrana, gistro) iz Bodruma. Gara Guzu, stacioniran u Mugli, je najstarija turska mikropivara (est.2011) i nezaobilazan je deo pivske šoping-liste.
Od kurioziteta izdvajam i jedan preopterećeni unisex toalet i bezalkoholno Pećko u šanku… ali sve to nije previše bitno, jer neko od lokalaca reče da je u Zibi i sličnim mestima, konzumiranje alkohola jedna vrsta revolucionarnog čina.
…
Ultimativna Pivosofija preporuka za (ceo) drugi dan obilaska Istanbula je Bosphorus Brewing Company, u kvartu Esentepe (stanica metroa Gayrettepe je iza brda, na 10tak minuta hoda). Ako Populista emituje energiju NYC ili Berlina, a Ziba deluje kao prosečna severnoevropska hipsterana, BBC je Engleska i ponudom, i mobilijarom, i atmosferom.
Na 8 točilica je nakačeno domaće pivo, uključujući i bitter iz drvenih burića – sigurno poslednja stvar koju očekujete da pronađete na Bosforu. U kujni se cvrčka fish’n’chips. Zabava za celu porodicu!
Ovaj vodič, zbog nedostatka vremena, ostaje kratak za recenzije sa azijske strane grada (Bira Fabrikasi ili anadolijska verzija Craft Beer Laba). Ako je neko u skorije vreme obilazio Kadikoy sa namerom da pije dobro pivo, budite solidarni i ostavite kratku recenziju u komentarima.
Sve u svemu, Stambol nije idealno mesto za pivopije, ali zanimljive stvari lagano izranjaju iz sladovine. Sledeće godine, moderna Turska slavi stogodišnjicu, Otac nacije je bio ljubitelj piva i osnivač prve velike pivare u Ankari, tako da…
Mesto sa toliko akcije, ukusa i egzotike zaslužuje da neki Turkyilmaz ili Emre Belizoglu, poput braće Bomonti onomad, uveze sveže ideje, sirovine, resurse i pojača ljubav prema dekadentnom napitku.
Evo dve besplatne sugestije: Milk Stout sa aromom baklave i Imperial IPA pod radnim nazivom „71:70“. Jer sve ostalo je istorija…
@DusanMih
Pivosofija 