Piše, putuje i degustira: Luka (Vojov vlasnik)
Pošto sam zbog Čovića19 i zatvaranja vrtića preuzeo ulogu domaćice (domaćina, da budem rodno-ravnopravno korektan) a žena je ostala jedina koja privreduje, odlučio sam da joj olakšam i dam joj malo prostora da završi svoje nagomilane poslove. Spakovao sam malu torbu, ranac i dvogodišnju Vidu i dogovorio se sa deda Rajkom da nas pokupi u Kotoru.
Kao i svako vojno lice u penziji i deda Rajko u kolima ima CD sa raznim guslarskim evergrin hitovima, zastavicu FK Partizan na retrovizoru, jelensku kožicu za brisanje šoferšajbne u kaseti, u gepeku naravno vojni ašov na sklapanje, čuturicu i motornu šegu pride. Nikad ne znaš kad treba da se prešega bukva koja je pala i blokirala saobraćaj.
Isplanirao sam da ostanemo 3-4 dana na selu Kovači u Pivi, Rajkovom rodnom selu i jednom od najljepših predijela Crne Gore. Što bi rekli “best-kept secret”. Da ne postoji Novi Zeland onda bi se Gospodar prstenova definitivno snimao ovdje.
~ Nadmorska visina: 1400-1600 m
~ Dnevna temperatura: 20-25 stepeni
~ Noćna temperatura: bez trenerke, duksa i šuškavca si najeb’o
~ Karakteristike terena: brda, planine, visoravni, zaravni, kanjoni, livade, pećine, šume, pašnjaci, izvori, vrela, potoci, jezera i uvale
Savršeno mjesto za degustaciju pivskih delicija iz risanske “Fabrike”.
Prilikom prolaska kroz Risan pokupilli smo od ljubaznog Krsta iz “Fabrike” tuce njihovih proizvoda. Tj. od svakog piva po dva komada a od mojih favorita, Smilin’ goat i Hoptimus prime po tri. Dovoljno za 3-4 dana hiking-drinking laganog užitka. A i taman da se kutija sa pivima ugura u gepek mocnog Dustera izmedu torbe, ranca, motorne šege i Vidine noše.
“Fabrika” je ovih godina izbacila neka meni jako interesantna piva a i što se vizuelnog utiska ambalaže tiče, definitivno prednjače u Crnoj Gori a nimalo ne zaostaju sa nekom “starijom braćom” iz Srbije. Većinu piva iz njihove ponude sam probao, ali je to bilo obicno na nekim festivalima kraft piva pa su ukusi pomiješani sa gomilom drugih. Na jednom takvom festivalu su mi odličan utisak ostavili i momci iz Podgorice koji u Spužu kuvaju Zoru ali o njima drugi put jer su izbacilli neke novitete …
U kutiji su se našli:
Smilin’ Goat – Indian Pale Ale
Hoptimus Prime – American Pale Ale
El Hefe – American Pale Wheat
Red Beerd – Red Ale
Portun – Milky Stout
Njihov Summer Ale – Bocca koji su pravili sezonski prošlo ljeto je ispušio ove godine zbog globalne situacije sa virusom.
Plan je bio da prvi dan poslije pasuljčine sa rebarcima i kobasicama probamo po Portun. A u vojsci je najbitnije držati se striktno plana.
Taman je dobro legao i kao desert i kao kafa. Inače volim da pijem takva piva u kojima se intenzivno osjeća kafa ili čokolada … ili oboje istovremeno. Zimi npr. skoro isključivo pijem stoutove. Velika je razlika kad se popije Portun u Starom gradu u Kotoru na 35+ stepeni ili u hladu jasena na prijatnih dvadeset poslije 3 tanjira mesine i pasulja. Definitivno sam pogrešno procijenio ovo pivo prošlo ljeto kad sam ga prvi put pio. Pivo baš po mom ukusu. Još samo da je malo više “milky”. Praštajte dobri ljudi iz Fabrike!
Poslije ručka smo se spustili kroz šumu da nađemo izvor i potok i da provjerimo kaptažu za vodu i usput da očistimo korito iz kojeg krave i volovi piju vodu. Ta izvorska voda je toliko hladna da je brain freeze od sladoleda kurac za tu hladnoću koja prođe preko facijalne muskulature nakon pijenja i umivanja takvom vodom. A i samo korito je bilo pogodno da ohladimo dva El Hefea 🙂 Nisam inače ljubitelj pšenicnih piva. Stvaraju mi nelagodu u crijevima jebi ga. Ali El Hefe sam sasvim korektno podnio. Osjeća se blag ukus pomorandže (što bi rekli Pivljani – nerandže) i nakon skoro sata hoda kroz šumu uz probijanje i borbe sa raznim šibljem i granjem dođe kao pravo osvježenje.
Nakon povratka u kuću i večere stavili smo Vidu da spava. Obukli smo svoje komplet trenerke iz devedesetih i ogrnuli se M93 prslucima Vojske Jugoslavije sa krznenom postavom pa izašli ispred kuće da kuliramo uz Red beerd. Odmah u startu da da se ogradim – nikako ne volim ta Red ale piva. Svi ti ukusi koji iskaču su previše za mene. Razno sušeno voće, neki silni začini … kao da pijem pivo od šišarke. To može da voli samo neki lambersexualac sa riđom bradom i crveno bijelom kariranom košuljom ili čuvar šume. To mi je nekako zimsko pivo isto. Ili bar za neko kampovanje. Ma ograđujem se od utisaka jer proističu isključivo iz moje odbojnosti prema svemu što je crveno. Možda je i dobro pivo …
Drugi dan je bio više-manje isti što se aktivnosti tiče. Doručak pa tura hajkinga uz pauzu za pivo, zatim rucak + pivo, pa onda opet hajking i pivo.
Na prvom hajkingu smo probali Hoptimus Prime. Izvor, potok, sjedi na kamen i drmni Hoptimusa. Držali smo ga u hladnom potoku bar pola sata ali je pjenio kao pivski Popokatepetl. Slicno kao ona Bunt piva iz Ljiga. Da li je zbog šetanja i truckanja u rancu ili nešto drugo ne znam. Nekako je bilo ovaj put haotično, nedorečeno. Znam samo da mi je bio mnogo bolji kada sam ga prvi put pio prošle godine. Ili me zavarao utisak da sam prije njega pio Zoru koja je fenomenalna pa Vrhunskog magistra poslije koga je Hoptimus došao kao spasenje. Volim gorčinu kod ovakvih piva i obično su mi siguran izbor za razliku od IPA piva koja su mi ili fenomenalna ili đubre. Ovaj put se nešto nije poklopilo.
Za rucak smo uz gulaš ipak išli na siguricu i drmnuli po nikšickog zidara. Iz smeđe flaše * naravno. A i da isperemo nepca pred moj omiljeni crnogorski IPA Smilin’ goat.
Opet smo planski odredili maršutu do jednog od bezbroj izvora i potoka gdje ćemo da napravimo pauzu da Vida pojede malo domace pite i popije jogurt a u međuvremenu će prirodni frižider da uhladi Kozu na optimalnu temperaturu. Mogao bih Smilin’ goat da pijem svaki dan bukvalno. Nikad mi ne dosadi. Slično kao sa dogminim Hoptopodom. Odlican odnos gorčine i slatkoće. Nije napadno nego je baš sve dobro izbalansirano. Taj neki pozadinski ukus manga, grejpa ili čega već se baš fino slaže sa malo jačim procentom alkohola u pivu. Još kad ga popiješ uz mezetluk od sira škripavca i pršute onda je doživljaj potpun. Definitivno najbolja crnogorska IPA.
Ovaj dan je bio dosta naporan pa smo preskočili večernje kuliranje i rano otišli na spavanje da bi mogli ujutro rano da oberemo trešnje i iscijepamo drva pa da spremamo lagano stvari za put nazad sledeći dan. Bacali smo novčić ko ce da popije za ručkom treći Smilin’ goat što je ostao, a kome će da zapadne Hoptimus.
Mene je zapao Hoptimus jebi ga …
* U Crnoj Gori imaju razne legende o zelenoj flaši u gajbi. U nekim krajevima je to “zeleno” pivo najbolje u nekim najgore. U Pivi je to najgore ali mislim da to ima veze sa asocijacijom zelene boje na boje dresa FK Žarkovo za koje inače ne bih navijao nikad jer me njegova boja podsjeća na džihad
P.S. Rajku se najviše sviđa Zaječarsko!
Pivosofija 